1881
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: |
|
| Године: |
|
 1881 на Викимедијиној остави. | |
| [[Датотека:|312px]] | |
| [[Датотека:|312px]] | |
1881 на Викимедијиној остави.
1881. је била проста година.
Догађаји
Јануар
Фебруар
- 27. фебруар — Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци.
Март
- 4. март — Џејмс А. Гарфилд је инаугурисан за 20. председника САД.
- 13. март — У атентату у Санкт Петербургу који су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“, убијен је руски цар Александар II.
- 26. март — Румунија постала краљевина, Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген проглашен за краља.
Април
- 15. април — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор са Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал.
Мај
- 12. мај — Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат.
Јун
- 21. јун — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији.
- 28. јун — Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије, чиме је Србија је постала зависна од Аустроугарске, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина.
Јул
- 2. јул — У Вашингтону је извршен атентат на председника САД, Џејмса Ејбрама Гарфилда.
- 3. јул — Под притиском Велике Британије, Турска је потписала конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и делове Епира.
Август
- 3. август — Британске трупе окупирале су град Суец, што је Уједињеном Краљевству омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала.
Септембар
- 19. септембар — Честер А. Артур је инаугурисан за 21. председника САД, након смрти Џејмса Гарфилда.
Октобар
- 26. октобар — Представници закона предвођени Вајатом Ерпом су поразили банду Ајка Клентона у обрачуну код О. К. корала у Тумстоуну.
Новембар
Децембар
Рођења
Јануар
- 4. јануар — Николај Велимировић, владика и српски светитељ. († 1956)
Март
- 12. март — Мустафа Кемал Ататурк, турски политичар (†1938).
- 25. март — Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста. (†1945)
Април
- 12. април — Рудолф Рамек, аустријски политичар. (†1941)
Мај
- 13. мај — Димитрије Туцовић, српски политичар
- 30. мај — Георг фон Кихлер, немачки фелдмаршал
Јун
- 29. јун — Луј Труселије, француски бициклиста. (†1939).
Август
- 6. август — Александер Флеминг, шкотски барктериолог. (†1955).
- 6. август — Евалд фон Клајст, немачки фелдмаршал
Октобар
- 4. октобар — Валтер фон Браухич, немачки фелдмаршал
- 25. октобар — Пабло Пикасо, шпански сликар. (†1973).
Новембар
- 22. новембар — Енвер-паша, турски политичар
Смрти
Фебруар
- 9. фебруар — Фјодор М. Достојевски, руски књижевник (*1821).
Март
- 13. март — Александар II Романов, руски цар
Април
- 19. април — Бенџамин Дизраели, британски политичар
Јул
- 1. јул — Рудолф Херман Лоце, немачки филозоф. (*1817).
- 14. јул — Били Кид, амерички разбојник
Септембар
- 19. септембар — Џејмс А. Гарфилд, 20. председник САД (*1831).
